Nudenje skloništa, angažovanje u aktivnostima: Kako ljudi pomažu deci sa roditeljima pozitivnim na COVID

Dok su državne vlade uspostavile centre za brigu o deci sa COVID pozitivnim roditeljima, neki drugi ljudi takođe pokušavaju, u sopstvenim kapacitetima, da brinu o njima

Deca učestvuju u aktivnostima u centrima za staranje koje je osnovala Ruble Nagi Art Foundation. (Izvor: PR brošura)

Pošto su oba roditelja bila pozitivna na COVID-19, mnoga deca u zemlji su ostala bez ikoga da se brine o njima kod kuće, čineći ih bespomoćnima, a takođe utiču na njihovo mentalno zdravlje. Ruble Nagi, čija je fondacija posvećena osnaživanju siromašne dece, otkrila je da neka takva deca pokazuju znake anksioznosti ili poteškoća sa spavanjem i koncentracijom. Ovo je podstaklo Ruble Nagi Art fondaciju da svoje balvadije pretvori u centre za negu COVID-a kao skloništa za ovu decu, dok se njihovi roditelji ne oporave od COVID-19.

U devet centara u zemlji u Delhiju NCR, Mumbaiju, Radžastanu i drugima, mnoga deca iz sirotinjskih četvrti, uzrasta od sedam do 15 godina, dobila su privremeni dom, zajedno sa hranom i obrazovanjem. Svako dete sa jednim ili oba roditelja pozitivna na COVID-19 polaže RT-PCR test pre nego što ga privedu. Deca nas dobro poznaju jer su česti učenici naših balvadija u sirotinjskoj četvrti. Prostor koji smo stvorili kao naš Covid Care Center nudi sigurnost i udobnost, kaže Nagi indianexpress.com .

SOS Dečija sela Indija – koja decu iz zajednica sa nedovoljno pružanjem usluga stavlja pod porodičnu brigu – ima, u međuvremenu, proširene usluge za one čije su porodice pogođene virusom i potrebna im je kratkoročna nega – trajanje može da varira od dve nedelje do три месеца. Oni su u karantinu u odvojenim objektima i o njima brinu iskusni negovatelji.

мала љубичаста тратинчица као цвеће

Deca sa negovateljem u SOS-u (Izvor: PR materijal)

Proširujemo brigu o deci u naša 32 dečja sela u 22 države, kaže Sumanta Kar, generalni sekretar SOS dečjih sela Indije. Organizacija svakodnevno prima sedam do osam poziva u vezi sa COVID-om od kada su objavili u poslednjoj nedelji aprila. Sva ova deca se zbrinjavaju preko Komiteta za zaštitu dece (CWC) u skladu sa Zakonom o maloletničkom pravosuđu. Do sada je 55 dece u nevolji dovedeno u naše SOS porodice u poslednje tri nedelje u našim ustanovama za kratkotrajnu negu širom zemlje. Oni su u starosnoj grupi od sedam do 14 godina.

Ne samo kratkoročno, SOS dečja sela primaju i decu koja su možda izgubila roditelje zbog COVID-19. Oni su stavljeni pod dugotrajnu negu kod obučenih stručnjaka za negu dece poznatih i kao SOS majke. Obično SOS majke odgajaju tri do pet generacija dece. U svakom trenutku, svaka majka podiže oko sedam do osmoro dece, devojčica i dečaka, koji žive i rastu zajedno kao braća i sestre. Deca ostaju u njenom okrilju dok ne napune oko 23 godine. U jednom selu ima oko 12-15 porodičnih kuća, dodaje Kar.

врсте паука и имена

Za svako dete, biti daleko od porodičnih odnosa nije lako, posebno u vreme pandemije, kada mnoga od njih još uvek pokušavaju da shvate ozbiljnost bolesti dok žude za uverenjem svojih roditelja. Kao majka sedmogodišnjaka, Akhila Krishnamurthy iz Čenaja je mogla vrlo dobro da saoseća sa situacijom kada je od rođaka i prijatelja čula za decu zaraženu COVID-om. 41-godišnji osnivač Aalaap, organizacije koja radi sa umetnošću i umetnicima širom sveta, izneo je inicijativu da se deca virtuelno angažuju dok su u kućnoj izolaciji ili čekaju da roditelji testiraju negativan COVID.

Pogledajte ovu objavu na Instagramu

Objava koju deli Akhila Krishnamurthy (@akhila_krishnamurthy)

Ovu inicijativu smo pokrenuli bukvalno pre dve nedelje nakon što sam čuo čitav niz priča od svoje majke o prijateljima, rođacima, sestrama i sestrama ili braći koji su bili u bolnici i njihova deca su zbog toga bila izolovana. To mi je naježilo kičmu. Želeo sam da uradim nešto – virtuelno – da bih mogao da pristupim ovoj deci i ponudim im malo sreće, da ih saslušam, da se sa njima senzibilno i smisleno bavim i da ih zadržim angažovanim, kaže Krišnamurti.

Trenutno, tim ima preko 50 volontera uključujući profesionalne plesače, muzičare, pripovedače, pevače šloka i mantri, instruktore joge, između ostalih. Seanse počinju ledolomom i kada se dete zagreje, uvodimo aktivnost. Svaka sesija traje oko 40 minuta. Imali smo sesije na kojima su deca volela svog instruktora i takođe su zahtevala ponovljene sesije, kaže umetnički preduzetnik.

Odgovor je bio dirljiv, dodaje ona, jer je bila uspešna u pomaganju deci da prevaziđu svoj otpor i stidljivost da komuniciraju. Dobijali smo upite preko prijatelja, drugih potencijalnih klijenata i ljudi koji rade u sličnom prostoru koji dele kontakte sa nama.

како да идентификујем паука којег сам пронашао

Ideja je da se obezbedi što više normalnosti. Ruble Nagi Art Foundation, na primer, uspostavila je dnevnu rutinu za decu kako bi pružila osećaj kontrole, predvidljivosti, smirenosti i blagostanja. Bave se raznim aktivnostima poput muzike, umetnosti, društvenih igara, uz učenje engleskog i matematike. Takođe ih, ponekad, virtuelno povezujemo sa roditeljima, što im daje samopouzdanje. Uče se da pišu beleške, prave kartice i pišu pisma koja mogu poneti kući kada se vrate. Dobar znak je da su se mnogi od njih vratili kući pošto su im se roditelji oporavili. Imali smo 25 dece, a sada ih imamo manje od 20 u svakom centru. Broj se smanjuje kako su se roditelji oporavili. Ovo je veoma pozitivan znak, kaže Nagi.

I u slučaju Dečjih sela, staratelji ne brinu samo o fizičkim potrebama deteta, već io njegovim mentalnim i emocionalnim potrebama. Deca koja dođu u SOS dečja sela dobijaju svu toplinu i brigu koja je potrebna detetu. Naši obučeni i kvalifikovani socijalni radnici angažuju decu u različitim psiho-socijalnim modulima koje su razvila SOS dečja sela u Indiji, ovi aspekti im pomažu da se brzo prilagode i stanu u SOS negu, potvrđuje Kar.

U međuvremenu, deca u centrima za negu uče se da se ponašaju prikladno za COVID-19. Učimo ih ponašanju koje je prikladno za Covid koristeći kartice tako da kada se vrate znaju kako da se brinu o sebi — svakodnevno praktikuju dobru higijenu i održavaju zdrav način života. Održava se socijalno distanciranje, stalno se nose maske, a ruke se često peru. Učimo ih da uvek kiju ili kašlju u lakat; deca brzo uče, naglašava Nagi.