Од Јокохаме до Коцхија: Прича о срдачној представи Мохинииаттама 70-годишње јапанске плесачице

Наклоност и љубав коју Хисаио Ватанабе гаји према аутентичној плесној форми у Керали довели су је у Коцхи пре више од три деценије из Иокохаме у префектури Канагава у Јапану, где је радила као библиотекарка при будистичком храму.

Обучен у традиционални бели бели керала сари са златним брокатом и једноставним накитом, Хисаио је прво пао ничице испред кипа Натараје пре него што је кренуо даље. (Извор: Висхну Варма)

У одређеном тренутку у понедељак увече, заиста се чинило да ће „тулаваршам“ (североисточни монсун Керале), злогласан по свом наглом почетку и обележен грмљавином и застрашујућим муњама, упропастити окружење. Док су обилне кишне капи ударале по азбестном крову и завесе су летјале под јаким ветром, мала публика у сали била је помало узнемирена, осврћући се око себе док се временски услови за неколико минута драстично променили на горе. Али у центру сале, потпуно несвестан олује, био је 70-годишњи Хисаио Ватанабе, који је њихао своје тело и усавршавао своје 'мудре' уз пратњу карнатског вокала. Јер није желела да јој се на путу излажу соло извођење Мохинииаттама из снова, својеврсна 'гуру-даксхина' њеној покојној учитељици Каламандалам Калианикутти Амми, која се широко сматра доајеном плесне форме.

Наклоност и љубав коју Хисаио гаји према аутентичној плесној форми у Керали довели су је у Коцхи пре више од три деценије из Јокохаме у префектури Канагава у Јапану, где је радила као библиотекарка при будистичком храму. Њено покушавање са плесном формом почело је након што је крајем 1980-их у Токију случајно ухватила представу Деепти Омцхерри Бхалла. Јединствена „ласиа“ бхава Мохинииаттама заробила је њен ум и одвела је прво у Делхи, а затим у Тхрипунитхура близу Коцхија, где је упозната са Калианикутти Амма. Од тада није прекршила годишњу традицију да долази у Кералу и вежба плесну форму под својим учитељима.

Извор: Висхну Варма

Извор: Висхну Варма

Моја мајка ју је волела. Имала је много страних студената који су долазили и одлазили. Али Хисаио би долазио сваке године. Она много воли Мохинииаттам, рекла је Среедеви Рајан, ћерка Калианикутти Амме, која је и сама заговорница плесне форме.

У ствари, Хисаио има разлику у савладавању плеса од три генерације исте породице-прво из Калианикутти Амме, затим њене ћерке Среедеви Рајан и сада њене унуке Смитхе Рајан и Сандхиа Рајан.

Али подучавање Хисаиа, који не зна енглески или малајаламски, није био нимало лак задатак.

Веома је тешко научити уметност без познавања језика. У почетку није познавала културу, наше Веде или историју. Али, кроз велики труд и одлучност, истрајала је. Данас има 70 година. Размислите, рекао је Среедеви Рајан присутнима пре него што је Хисаио изашао на бину.

Извор: Висхну Варма

Извор: Висхну Варма

У понедељак увече, иза завеса се појавио наизглед нервозан, али узбуђен Хисаио за њен наступ са живим оркестром на домаћем терену њеног гуруа. У углу је седео и нијемо снимао чин на камери и видео је њен супруг Татео Ватанабе. Заједничка љубав према Индији и посебно Керали зближила је Татеа и Хисаиа.

Обучен у традиционални бели бели керала сари са златним брокатом и једноставним накитом, Хисаио је прво пао ничице испред кипа Натараје пре него што је кренуо да узме благослов Среедеви Рајан, који такође свира Илатхалам (мини-чинелу). Уз пратњу мридангама (удараљке), флауте и идакке (удараљке), јапанска септуагенарка започела је свој чин молитвама Господу Ганешу и богињи Сарасватхи. Хисаио се затим лансирала у 'јатхисварам' у ченчурути раги, снажно лупкајући ногама и ударајући у своје положаје у изразито женској 'ласиа' бхави Мохинииаттама.

Наравно, било је тренутака између када су је дрхтавице ногу или посебно држање на једној нози одале. Али они су опростиви када се схвати колико је Хисаио дошла до доминације над обликом уметности за који се тако блиско везује.

Био је то последњи чин „Рамасаптха“ који је у понедељак донео најбоље у Хисаиу. Композиција детаљно описује ток догађаја у Рамајани, почевши од успона лорда Рама на престо у Аиодхии, његово надјачавање Шивиног лука, каснији брак Рам-Сита са киднаповањем Сите од стране Раване и коначну победу у бици у Ланка.

Чим је вокал почео, Хисаио се удубила у чин, понекад чак и изговарајући неке од текстова. Њени изрази лица, посебно очију, били су беспрекорни када је поново створила сцену у којој неколико људи, пре лорда Рама, покушава да сломи лук Траиамбаке Лорда Шиве у покушају да се уда за Ситу. Лаганим покретима руку и сензуалним њихањем тела, Хисаио је успео да привуче пажњу гомиле чак и док је изван сале харала силовита олуја. Није било ниједног тренутка када је изгледало да је заборавила кораке; њена стопала у савршеној синхронизацији са ударцима мридангама.

У последњим тренуцима чина, приказујући сједињење лорда Рама са Ситом после битке на Ланки, Хисајо се осећао преплављеним и постао емотиван. Њен ајлајнер који јој се сливао низ образе, Хисаио је свој наступ завршио емоционално, док је покривала лице рукама, врло видљиво преплављено осећањима и вероватно са задовољством што је успела да јој достави одговарајућу „гуру-дакшину“ учитељу. Овације су јој добиле овације уз закуп сале, аплаузом.

„Ово је било испуњење њене животне жеље. Желела је ово дуго да ради. Она то слави, рекао је Среедеви Рајан после чина.

слика храстовог листа

Хисаио није могао много да каже о њеном чину. Плакао сам јер сам тако срећан, рекао је емотивни Хисаио ИндианЕкпресс.цом , минута након њеног чина. Ово је осећај из срца.

У публици је било и неколико лица уплаканих очију. Ви сте студентима инспирација, рекла је јапанској плесачици једна млада девојка из публике.

За неколико дана, Хисаио и њен муж би се вратили кући на острво, назад до њених ученика, од којих су неки Индијанци, учећи Мохинииаттом од ње. Такође је у процесу учења санскрита како би боље разумела текстове композиција које дефинишу плесну форму. Али обећава да ће се вратити, у далеку земљу далеко од куће која јој је дала страст за живот.