Svetski indeks sreće 2018: Finska na vrhu, SAD pale na 18.

Svetski izveštaj o sreći koji je objavljen u sredu rangirao je 156 zemalja prema stepenu sreće, na osnovu faktora kao što su očekivani životni vek, socijalna podrška i korupcija.

Svetski izveštaj o sreći koji je objavljen u sredu rangirao je 156 zemalja prema stepenu sreće, na osnovu faktora kao što su očekivani životni vek, socijalna podrška i korupcija. (AP fotografija/fajl)

Ljubitelji skijanja, sauna i Deda Mraza neće biti iznenađeni kada čuju da je Finska najsrećnije mesto za život. Svetski izveštaj o sreći koji je objavljen u sredu rangirao je 156 zemalja prema stepenu sreće, na osnovu faktora kao što su očekivani životni vek, socijalna podrška i korupcija.

Za razliku od prethodnih godina, godišnji izveštaj koji je objavila UN Mreža za rešenja za održivi razvoj takođe je ocenio 117 zemalja prema sreći i blagostanju njihovih imigranata.

Nordijske nacije Evrope, koje nisu posebno raznolike, dominirale su indeksom otkako je prvi put proizveden 2012. Dostigavši ​​broj 1, Finska je gurnula susednu Norvešku na drugo mesto.

Top 10 zaokružuju Danska, Island, Švajcarska, Holandija, Kanada, Novi Zeland, Švedska i Australija. Sjedinjene Države su pale na 18. mesto sa 14. prošle godine.

Relativno homogena Finska ima oko 300.000 stranaca i stanovnika sa stranim korenima, od svojih 5,5 miliona ljudi.

Njegove najveće grupe imigranata potiču iz drugih evropskih nacija, ali postoje i zajednice iz Avganistana, Kine, Iraka i Somalije.

Džon Helivel, ko-urednik Izveštaja o sreći u svetu i profesor emeritus ekonomije na Univerzitetu Britanske Kolumbije, primetio je da je svih 10 najboljih nacija dobilo najviše ocene u ukupnoj sreći i sreći imigranata. Rekao je da se sreća u društvu čini zaraznom.

Najupečatljiviji nalaz izveštaja je izuzetna doslednost između sreće imigranata i lokalno rođenih, rekao je Helivel. Oni koji se presele u srećnije zemlje dobijaju, dok oni koji se presele u manje srećne zemlje gube.

Meik Viking, izvršni direktor Instituta za istraživanje sreće sa sjedištem u Kopenhagenu, rekao je da pet nordijskih zemalja koje su pouzdano visoko rangirane u indeksu čine nešto kako treba u smislu stvaranja dobrih uslova za dobar život, što su novopridošlice primijetile.

On je rekao da sreća otkrivena u anketi proizilazi iz zdravih količina lične slobode i socijalne sigurnosti koji su veći od onih koji moraju da plaćaju neke od najvećih poreza na svetu.

Ukratko rečeno, (nordijske zemlje) su dobre u pretvaranju bogatstva u blagostanje, rekao je Viking. Nalaz o sreći imigranata pokazuje da uslovi u kojima živimo u velikoj meri utiču na kvalitet našeg života, da sreća nije samo stvar izbora.

Sjedinjene Američke Države su bile 11. u prvom indeksu i nikada nisu bile u Top 10. Da bi objasnili njihov pad na 18., autori izveštaja su naveli nekoliko faktora.

SAD su usred složene i pogoršane krize javnog zdravlja, koja uključuje epidemije gojaznosti, zavisnosti od opijata i velikog depresivnog poremećaja koji su po globalnim standardima izuzetni, navodi se u izveštaju.

Dodaje se da društveno-politički sistem u Sjedinjenim Državama proizvodi više nejednakosti u prihodima _ što je glavni faktor koji doprinosi nesreći_ _ nego druge zemlje sa relativno visokim prihodima.

U Sjedinjenim Državama je takođe došlo do pada poverenja, velikodušnosti i socijalne podrške, a to su neki od faktora koji objašnjavaju zašto su neke zemlje srećnije od drugih, rekao je Viking.