Уметника Прасоона Поддара увек су занимали излази воде који се виде испред неколико светилишта широм Индије. Било му је занимљиво како је зид у позадини често био олепљен плакатима, покушавајући да привуче пажњу жедних. На Академији лепих уметности и књижевности Арпана Цаур, реплицирао је један од ових зидова на свом платну. Насловљен је Лал Валл, слика га речима и постерима, са металном славином у средини. Када погледам јавна места, ово је једна од првих слика које ми падају на памет, каже уметник из Делхија.
Овај 32-годишњак један је од 13 учесника који су приказали свој рад на изложби Неистражени простори на Академији. У организацији Светске школе дизајна, изложба је резултат једнонедељног кампа одржаног у институту са седиштем у Делхију у јануару ове године.
Кустоси уметника Ајаиа Кумар и Абхимануе ВГ, екран нема јединствену тему, већ окупља различите идеје и питања. Ако Абхисхек Нараиан Верма коментарише апсурдности свакодневног живота и политике на свом платну на којем упадљиво има ракету осликану речима за наше људе, Удаи Сингх слика природу и урбане пејзаже. Говорећи о различитим питањима којима се баве уметници, Кумар каже: Уметност се у време непрозирности суштински креће у екстремне правце за које се чини да представљају супротности. Изразито личне и упадљиво друштвене/политичке две су крајности овог дивергентног тренда, који је у основи манифестација непрозирности нашег времена. У свом раду на изложби, Кумар слика пауна који плеше. То је природни приказ. Идеја је била да се створи визија која представља вибрацију боја, каже он.
Постоји и апстрактно - у Цхетнаиним монохроматским графитним делима, као и у апстрактима Абхимануе ВГ са танким црним оградама унутар оквира у светлим нијансама. Гледаоци се враћају кући са питањем које је поставила Ањум Цхатурведи, на свом платну обојеном плавом бојом, где пита: 'Постоји ли нацрт среће?'