Приказ књиге: Пркосити британском Рају - француском хероју са својим тигром

Његов француски херој је храбар, предузимљив и учтив, док су његови британски противници углавном брутални, неефикасни или арогантни, а Индијанци, уз изузетке, одговарају преовлађујућим стереотипима о племенитим дивљацима.

Књига говори о подвизима најупечатљивијег француског авантуриста, у пратњи невиђеног помоћника, средином 19. века у британској Индији, уочи 1857. (Извор: ИАНС)

Наслов: Било једном у Индији -Чудесне авантуре капетана Цорцорана
Аутор: Алфред Ассоллант (превод Сам Миллер)
Издавач: Југгернаут
Странице: 252
Цена: Рс 299

Чини се да је Рај саставни део наше историје, али није био извесност са другом европском силом која је жестоко оспоравала британски утицај на потконтиненту у великом делу 18. века, и приближила се њиховој замени. Да није било погрешних прорачуна и изгубљених битака, можда бисмо завршили као највећа нација на свету која говори француски. Шта би могао бити наш курс у таквој могућности?

Занимљив поглед на могућу демократску, републиканску расподелу може се видети у овом дуго опскурном класику, који је открио и превео британски новинар и писац Сам Миллер, о подвизима највећег француског авантуриста, у пратњи помоћника без преседана, средином 19. века Британска Индија, уочи 1857. године.

Ова авантура Алфреда Ассолланта, мало познатог француског писца 19. века, била је најпопуларнија у његово време и касније (како нам Миллер каже, међу обожаваоцима 20. века били су француски филозоф Јеан Паул Сартре и италијански марксиста Антонио Грамсци), преведен на већину европских језика, осим енглеског - његове мете, али није успео да га учини познатим или богатим. Још увек је у штампи, али није много читана или позната.

америцан редбуд вс еастерн редбуд

Ассоллант (1827-86) никако није био једини Француз који је писао о Индији-узмите његовог познатијег савременика Јулеса Верна (такође адвокатског сина) са Парном кућом (познатом и као Крај Нане Сахаб) и значајног лика , Капетан Немо из Двадесет хиљада лига под морем, 1871. и више, откривен је као Индијац - и са великом мржњом према Британцима.

Чини се да је ту вену Ассоллант пионир у свом делу из 1867. Његов француски херој је храбар, предузимљив и учтив, док су његови британски противници углавном брутални, продајни, неефикасни или арогантни, а Индијанци, са изузетком, одговарају преовлађујућим стереотипима о племенитим дивљацима, са нагласком на обе речи.

Чини се да је заплет једноставан. У Лиону, престижној Академији наука, на заседању крајем септембра 1856. године говори се о смрти једног од њених чланова, који је управо требао да крене у Индију, да изврши потрагу усред планина познатих као Гати, у близини извора реке Годавари за Гуру Карамату, најважније свете књиге хиндуса, дуго скривене од европских очију, али су оставиле знатну суму ономе ко преузме његов недовршени посао.

Члан академије предлаже да је отворе за јавност, али тек у мају следеће године пронађу некога ко докаже да испуњава све услове.

Једино што капетана Цорцорана чека нестрпљива петогодишња Лоуисон у другој соби, а неки учени чланови предлажу казну пре него што установе да је случајно краљевски бенгалски тигар-и гладан. Следи Бедлам.

Сцена се затим пребацује у Индију, на двор Холкара, принца Маратаса, у Бхагавпуру на Нармади, где Британци, осећајући неке ветрове у ветру, покушавају да га разоружају, па чак и потчине његовог премијера за сврха. Али пловидба уз реку је његов француски спаситељ.

идентификација коре стабла бокса

Након збуњеног низа побуна, киднаповања (укључујући Холкарову лепу и шармантну ћерку Ситу), опсада и ратних битака, Цорцоран се налази као господар ситуације, као и владар краљевства и супруг принцезе. Али хоће ли његове радикалне мере правичног управљања добро пристати његовим традиционалним поданицима или племићима који мисле да имају боље право на власт?

Ассоллант, који је био прилично радикалан у стварном животу (изгубио је учитељски посао због својих ставова) чини свог хероја посудом за своје идеје, али колонијализам ову атрактивну опцију плаћа. Без обзира колико отворени и радикални били код куће, Французи и Британци никада нису слиједили ово правило у већини својих колонија.

Али, подтекст, неке грешке у његовом приказу Индије и њених обичаја и променљива расположења приповедања - од чисте фарсе са којом почиње касније до мрачнијег тона - осим тога, Ассоллантово дело није само застарела, књижевна знатижеља, већ и задивљујућа прича које треба наслађивати. Милер, који је овде направио хвале вредан посао, мора да открије и друге авантуре.