Kada su Asuri došli u grad: Pandal iz Kolkata poziva Mahišasurove potomke da budu deo Durga Puje

Ne bi ni pogledali u idola Durge jer im je bolno da vide kako im je predak ubijen, ali članovi Jharkhandovog plemena Asur prisustvuju Kalkuta Durga Puji u pokušaju da razbiju mitove oko njih. Prvo biće - oni zapravo nisu demoni!

Ne razlikuju se od bilo koje druge indijske plemenske zajednice, Asuri ne samo da se moraju boriti za razvoj već i protiv društvene i kulturne stigme povezane sa njihovom lozom. (Express Photo by Subham Dutta)

Šta je pravi duh proslave ako nije ugodan za sve i proces da se zaostali ljudi puste da se stapaju sa mejnstrim kulturom? U maloj zajednici puji u oblasti Salt Lake u Kalkuti, stvoren je ruralni ambijent. Ovo nije neuobičajena scena tokom Durga Puje, kada mnogi pandali idu u rustiku sa modelima farmera i radnika. Strah običnog čoveka usred blagoslova Devi Durge je popularna tema širom Bengala. Scena na ovom pandalu je takođe slična, ali je intrigantno ime izabranog sela - Asur Gram.

POGLEDAJTE VIDEO: Najranija poznata Ramleela u Čitrakutu sačuvana u svom originalnom obliku

Čak i pre nekoliko meseci debata o Durgi i Mahišasuru održala je rad u Parlamentu. Mnogi su shvatili da iako boginja vodi poreklo iz mitologije, 'Asuri' su u velikoj meri deo stvarnosti. U mnogim delovima Madja Pradeša, Čatisgarha, Bihara, Džarkanda i Bengala žive plemenske zajednice koje se zovu Asur. Zajednica, koja je zauvek tvrdila da su Asuri bili deo ne-arijevske rase, autohtone na ovom kontinentu, tvrdeći da poreklo potiče ranije od civilizacije Harappa i Mohenjodaro.

велики бели цветови на дрвету

Na pandalu FE Block u Solt Lejku, organizatori su krenuli hrabrom i nekonvencionalnom rutom dovodeći ljude iz zajednice Asur da budu deo njihove ove godine. Za njih to nije tema, već misao da se ovoj plemenskoj zajednici pruži prilika da promeni percepcije i razbije mitove povezane sa njima. Debasish Mondal, kustos pandala, preuzeo je inicijativu da stupi u kontakt sa plemenskom zajednicom i ubedio ih da ove godine budu deo svečanosti.

POGLEDAJTE VIDEO: Dussehra proslava u Crvenoj tvrđavi

Dok smo čekali među mladima koji su kliktali selfije, nasmejani prvi dan puje, dama u ranim 30-im u običnom belo-crvenom sariju ušla je u prostoriju sa zaraznim osmehom. Sushama Asur je deo sedmočlanog tima koji je stigao u grad kako bi bio deo tekućih svečanosti, ali ne direktno. Sa prezimenom kao što je Asur, skoro svaki član plemenske zajednice je – u jednom ili drugom trenutku – morao da razjasni: Mi nismo Rakšase; mi smo veoma ljudi kao i svi vi. Moglo bi se zamisliti da bi takvo odricanje od odgovornosti bilo propraćeno kratkim tonom, ali obično je to ili osmeh koji nagoveštava šalu insajdera, ili osmeh rezignirane tuge zbog tužnog stanja stvari.

Njihovo prezime i povezanost sa kraljem demona Mahišasurom bili su razlozi društvene stigme sa kojom se suočavaju i povučenosti koja sledi. Popularni mitovi i percepcija ih vide kao praktičare crne magije koji jedu meso. Istina ne može biti dalje. Asuri su klan duboko ukorenjen u svojoj kulturi i verovanjima, koji se veoma trude da sačuvaju svoj identitet i dostojanstvo.

Jedan korak u razbijanju zablude je ovo revolucionarno putovanje u Kalkutu. Ova zajednica koja ove praznične dane posmatra sa žaljenjem — sećajući se svog pretka — išla je protiv mnogih društvenih i istorijskih pravila da bi došla ovde. U njihovom selu Sahuapani, koje je 500 metara od rudnika boksita Gurdari grupe Hindalco u okrugu Gumla u Džarkhandu, bilo je strahova i strahova povezanih sa njihovim poduhvatom. Organizatori pandala su ih više puta uveravali da neće biti diskriminisani, već prilika da svet upozna njih, njihovu istoriju i ideologiju.

Nasmejani članovi plemena Asur možda su sada navikli da se povezuju sa demonima, poput njihovog pretka, ali sada pokušavaju da promene zabludu. (Express Photo by Subham Dutta)

Zanimljivo je da je izveštaj Indian Expressa doveo do svega. Sazivač kluba Rana Roy je rekao: „Planirali smo da uradimo nešto u vezi sa plemenskim zajednicama u našoj zemlji, i naišao je na zajednicu asura u izveštaju Indijan Ekspresa. Jedna stvar je dovela do druge, a Sushama i nekoliko drugih članova Jharkhandove zajednice Asura sada se nalaze u Kalkuti.

Sushama, polaznik klase 12, bio je pionir u mnogim ključnim projektima koji se preduzimaju za razvoj zajednice. Sedeći među grupom organizatora, posetilaca i članova svog plemena, ona kaže: Pristali smo na njihov predlog pošto nam se dopala njihova ideja. Ovim želimo da obavestimo ostatak Indije, hum bhi jeete jagte samaaj hain (mi smo takođe postojeća zajednica). Ona se nada da će ova inicijativa raspršiti pogrešne percepcije povezane sa plemenom, dajući im šansu da se spoje sa glavnim društvom.

Činjenica da je njihov predak upravo demon čije se ubistvo slavi tokom Durga Puje oduvek ih je činilo „lošim momcima“ u očima društva. Njihova odluka da zadrže ne samo svoje plemensko prezime Asur (što znači demon) dodatno je zapečatila ideju. Kao i njihovo odbijanje da posete puja pandale i vide idola Durge iz protesta — na kraju krajeva, u svakom od tih idola, njihov predak je ubijen. To ne može biti lako svjedočiti. Vekovima su bili diskriminisani, vređani i držani po strani. Sušama, ćerka vođe plemena Khambile Asura, koji je preminuo pre nekoliko meseci, želi sve to da promeni — ali bez kompromisa po pitanju njihove istorije.

најбоље зимзелене биљке које покривају тло

Zanimljivo, iako Asuri ne obožavaju ili čak ne veruju u Durgu, oni veruju u 'Jatadhari' Šivu, koga smatraju delom svoje sopstvene kulture. Žene se mole Gospodu tokom svetog meseca Sawan u okviru svog festivala Deothan Puja, kao iu drugim delovima Indije. Ritualno gledano, zajednica Asura nije izuzetak od bilo koje druge zajednice i moli se prirodnim resursima i bogovima džungle. Nekadašnji kovači po profesiji, sada su preuzeli druge oblike zanata, poput poljoprivrede. Većina članova sada radi u raznim fabrikama kao radnici. U Bengalu su uglavnom zaposleni u čajnim baštama na severu. U stvari, u početku im se obratio pandal komitet da dođu, ali njihovi poslodavci ih nisu oslobodili tokom puja.

Deo kontingenta iz Džarkhanda je 85-godišnji muškarac, koji je među poslednjim članovima zajednice koji su bili vešti u zanatu topljenja metala. U strahu da će umetnost umreti sa ovim živim umetnicima, ljudi iz plemena sada pokušavaju da nauče kako da identifikuju stene iz kojih se mogu izvući metali. Dok svet napreduje, život im nije lak, jer se i dalje trude da dobiju osnovne pogodnosti, svet koji je daleko od razvijene digitalne Indije.

Sushama, zajedno sa drugima, preuzeli su ogroman zadatak da ispišu svoj autohtoni jezik Asuri koristeći Devnagari. Njihovo stvarno pisano pismo izgubljeno je davno, jezik – koji je živ samo usmenom praksom – je na putu da bude dokumentovan iz straha od brisanja. Sushama je uspešno napisao knjige za razred I i II, koje se uče deci na njihovom sopstvenom kolokvijalnom jeziku. Međutim, dobijanje sopstvenih udžbenika je bio dug put. Mnogi sastanci i interakcije sa kancelarijama za društveni razvoj, pa čak i sa guvernerom države, nisu se pokazali plodonosnim. Ali ništa nije umanjilo njihov trud ili strast da pokušaju da se promene.

Grupa Asur iz Džarkanda izvodi tradicionalni narodni ples na pandalu Durga Puja u Solt Lejku, gde su pozvani. (Express Photo by Subham Dutta)

Iako ih je vlada Bihara priznala kao „primitivno pleme“ zajedno sa osam drugih plemena, razdvajanje države dovelo je do većeg dela njihovih beda. Kako kaže Sušama, iako sve postoji na papirima, jedva da nešto postoji u stvarnosti. Upitan o bilo kakvoj inicijativi vlade Džarkhanda, bogati portparol kaže: Da, dobijamo 30 kg pirinča, ali samo sa pirinčem šta se koristi od toga? Sa žaljenjem što u tom području jedva da ima stvarnih koristi, bilo od strane vlade ili privatne kompanije, ona kaže da mnogo toga mora da se uradi.

U našem selu nemamo zdravstvenu ustanovu, moramo da putujemo najmanje 45 km da bismo dobili osnovne zdravstvene ustanove. Postoji samo jedna škola u naselju koja ima rezervisana mesta samo za decu iz zajednice. Lista njihovih problema je beskonačna, a sve osnovne pogodnosti izgledaju kao luksuzna stvar. Bez cevnih bunara, žene putuju mnogo kilometara duboko u šumu da donesu vodu. Ali uz malo pritužbi, kaže ona, priroda ima svoj način da dopuni. Naše vode su bogate gvožđem, tako da naše buduće majke ne moraju da konzumiraju tablete da bi dobile dodatno gvožđe.

Kako dan odmiče, oblačenje u svoju tradicionalnu odeću - koja se sastoji od jednostavnog sarija bele i crvene boje za žene i košulje i dhotija za muškarce - dolazi zajedno sa 'maadolom' za izvođenje plemenskih pesama i plesa. Žene su se razmećile ručno izrađenim papirnim cvećem na svojim lepinjama i pratile svoje sarije autentičnim plemenskim nakitom. Metalni dodaci i perle pokazuju još jedan aspekt njihovih veština.

Kako grad svedoči njihovom talentu u pozadini Durga Puje, oni nastavljaju da budu deo proslave dok uporno ignorišu samo postojanje boginje. Čak i dok ulaze u prostoriju, nikada ne gledaju u idole, već stupaju u interakciju i nastupaju na susednoj bini. Mondal je veoma vodio računa da se ne osećaju nepoštovano ili poniženo. Međutim, ovo opet znači da je festival Durga Puja izvan svih verskih i društvenih barijera i da ovih pet dana uživaju svi, čak i klevetnici rituala.

животиње које живе у прашумама