Mogu li zanati u Kašmiru preživeti zatvaranje?

Više od 35.000 papier mache zanatlija u Kašmiru opeče se pod produženim, dvostrukim zatvaranjem.

Hakim Gulam Gulam, čija se četvoročlana porodica bavi zanatom, pored desetak karigara koje zapošljava, učestvovao bi svake godine na raznim sajmovima zanatlija širom Indije. (Foto: Hakim Gulam)

Većina nas sedi kod kuće i krati vreme tokom blokade. Već smo mesecima kod kuće, kaže Hakim Gulam, umetnik papir-mašea iz Srinagara. Za hiljade zanatlija povezanih sa zanatima u Srinagaru i okolini, sedenje i čekanje postalo je više norma. Oni koji imaju sirovine pokušavaju da stvore šta god mogu iz te ograničene ponude, kaže Gulam. Za ostalo, nula je produktivnost i nula prodaja.

Kašmirski zanat od papir-mašea - koji uglavnom koristi drvo, ostatke drvne celuloze i papirnog otpada - bulji u probleme preživljavanja od kada je ukidanje člana 370 prošlog avgusta stavilo zanatlije u neodređeno vreme. Njihovim nevoljama doprinosi i blokada zbog COVID-19, koja je, kako smatraju, umanjila i njihove buduće mogućnosti. Umetnost je koncentrisana uglavnom oko centra Srinagara i zapošljava oko 35.000 zanatlija — velikih i malih, trgovaca i kaarigars , kaže Maqbool Farooqi, zamenik generalnog direktora J&K Apex Marketing federacije, koja bi organizovala razne izložbe za ove zanatlije u saradnji sa državnom vladom. Ali ove godine nije bilo izložbi, kaže Farooqi. Sve je zatvoreno i niko nije želeo da rizikuje okupljanje stotina pod jednim krovom u kontekstu nedavnih političkih dešavanja u državi, dodaje on.

паук са црно-белим телом

Kašmirski zanat od papir-mašea - koji uglavnom koristi drvo, ostatke drvne celuloze i papirnog otpada - bulji u probleme preživljavanja od kada je ukidanje člana 370 prošlog avgusta stavilo zanatlije u neodređeno vreme. (Foto: Hakim Gulam)

Gulam, čija četvoročlana porodica se bavi zanatom, pored desetak kaarigars koji zapošljava, učestvovao bi svake godine na raznim sajmovima zanatlija širom Indije — bilo da se radi o događajima koje organizuje Dastkari Haat Samiti, Surajkund Crafts Mela, izložbama u Dilli Haat ili sajmovima umetnosti u Bengaluru i Pune. Kaže da su ograničenja putovanja koja su uvedena u državi od prošle godine ne samo prekinula njegovo učešće na sajmovima, već i lokalna preduzeća, jer je turizam u dolini pretrpeo veliki udar. Snabdevao bih butik lokalnog hotela sa pet zvezdica, ali oni su prestali da daju narudžbine zbog naglog pada broja međunarodnih turista od avgusta, dodaje on.

Za umetnike papir-mašea u dolini (osim 35.000 u Srinagaru, ima ih oko 10.000 u okrugu Budgam), njihov jedini izvor sredstava za život u poslednjih 50 godina je stvaranje suvenira — poslužavnika, shikaras , figurice, zidne zavese i držači za olovke. Ali sada ih, čini se, čeka mračna budućnost. Jedina spasonosna milost je možda osećaj jedinstva koji previranja često nose sa sobom. Čak i ako nemamo novca ili prodaje zbog blokade, sigurni smo da nemamo kaarigar u Srinagaru će spavati gladan. Svako od nas je uvek osiguravao da drugi jede, kaže Gulam. Farooqi kaže da u protekle dve godine nije bilo inicijative administracije da podrži ovaj izumirući zanat.

црна гусеница са белом пругом

Masrat Ul-Islam, direktor rukotvorina, J&K administracija, priznaje neuspeh. Iako većina njih (zanatlija) ima sirovine i narudžbe na čekanju za završetak, dugoročno će biti problema ako se zaključavanje produži. Na prodaju je uticalo veći deo prošle godine zbog gašenja interneta, kaže on. Nekoliko ručnih razboja i rukotvorina u državi je stradalo — bilo da se radi o ćilimima Bandipora i Baramule ili kaani šalarima iz Budgama i soozni zanatlijama raširenim svuda, dodaje Islam.

Za umetnike papir-mašea u dolini, njihov jedini izvor egzistencije u poslednjih 50 godina je stvaranje suvenira — poslužavnika, šikara, figurica, zidnih zavesa i držača za olovke. (Foto: Hakim Gulam)

Uprava, međutim, veruje da će zanatstvo opstati jer je prevazišlo brojne poremećaje u državi od 90-ih godina prošlog veka. Postoji ogromna potražnja za kašmirskim rukotvorinama na međunarodnom tržištu; ali ako zatvaranje promeni međunarodne trendove za luksuzne i ukrasne predmete, stvari neće ostati iste, kaže Islam.

Gulam je pun nade. On kaže, u poslednjih nekoliko godina primetili smo stalni pad potražnje za tradicionalnim ukrasnim predmetima (zidne zavese, vaze za cveće) i pomeranje ka uslužnim predmetima (tacni, držači za olovke, ramovi za fotografije). Razmišljali smo o ponovnom pronalaženju i takođe smo imali nekoliko doprinosa u ovom pravcu, ali nismo našli vremena da ih implementiramo. Sada je dizajnirao ludo, čvorove i krstove i igru ​​memorije u papir-mašeu, i planira da ih prodaje u buticima, po ceni između 2.500-5.000 Rs po komadu. Potrebno mi je dva dana da napravim jednu tablu, jer zahteva preciznost i strpljenje, dodaje on. On čeka da testira tržište pre nego što ih napravi na veliko. Do tada, on koristi uzorke da igra igrice sa svojim sinom i ćerkom.